Noćni kašalj kod dece i kako ga olakšati

Ako noćni kašalj i vaše dete drži budnim noću, možete isprobati neke od ovih kućnih i farmaceutski odobrenih lekova za kašalj koji bi im mogli pomoći na putu ka oporavku.

Pošto je sezona prehlade i gripa na pragu, velike su šanse da će se vaš mališan u nekom trenutku prehladiti tokom zimske sezone. Kašalj i prehlada su česti kod male dece, tako da nemojte biti uznemireni ako bolest traje i nekoliko nedelja. Izloženost ovim klicama pomaže u razvoju njihovog imunološkog sistema i prirodnoj borbi protiv infekcija.

Naravno, ne treba celokupno lečenje bazirati na kućnom lečenju i olakšavanju simptoma, poseta pedijatru je neophodna kako biste bili sigurni da nije u pitanju nešto ozbiljnije, mada najčešće je to čisto virus sa kojim moraju da se izbore. Uobičajeno kašalj može trajati do dve nedelje, što može biti izazov i za njih i za vas. Ali na sreću, postoje neki korisni tretmani koji mogu ubrzati proces oporavka.

Prvi i najlakši je da dete održavate hidriranim, i opuštenim, omogućavajući mu što više odmora. Na taj način će moći da “spava sa virusom” dok se ne oseća dovoljno dobro da ponovo bude aktivno.Kako biste sprečili da se vaše dete okreće i budi celu noć, možete isprobati neke od kućnih lekova ili odobrenih farmaceutskih pomagala, koja se mogu koristiti i za malu decu.

Ovi tretmani će garantovano ublažiti simptome i sprečiti vaše dete da kašlje tokom cele noći:

1. Držite glavu podignutu
Ako je vaše dete starije od godinu dana, postavite nekoliko jastuka ispod njegovih leđa, ramena i glave kako bi moglo da spava u blago uspravnom položaju. Ovo im pomaže da lakše dišu i zauzvrat olakšava kašalj.

2. Dovoljan unos tečnosti
Održavanje hidratacije vaše dece je posebno važno kada je dete bolesno. Voda pomaže telu da se bori protiv bolesti i održava disajne puteve vlažnima i jakima. Voda takođe razređuje sekreciju sluzi, što pomaže u odvodu viška sluzi koja bi mogla da izazove gušenje i kašalj. Uverite se da su potpuno hidrirani tokom dana i dajte im čašu vode pre spavanja u slučaju da se probude noću.
Dobra je ideja podsticati ih da piju više tečnosti kada su bolesni — što više vode piju, brže će se sluz izbaciti iz tela, a to znači brži oporavak i manje kašljanja!

Nadoknađivanje izgubljenih elektrolita kada je dete bolesno je odličan način da se poveća tečnost koja je izgubljena, posebno kada su takođe povraćali ili su imali dijareju. U apotekama možete nabaviti razne proizvode za ovu namenu.

3. Koristite fiziološki rastvor i/ili sprej za nos
Upotreba fiziološkog rastvora i/ili spreja za nos pomaže da se pročisti nos i razbije sluz. Samo pratite uputstva na bočici da biste bezbedno primenili kapi za nos. Možete koristiti fiziološki rastvor pre spavanja ili usred noći ako vaše dete probudi kašalj, kako biste ublažili simptome. Takođe, postoji veliki izbor prirodnih preparata na bazi prečišćene morske vode, koji pomažu u održavanju higijene nosa.

4. Stalno kašljanje može uzrokovati da grlo počne da boli, kašalj i prehlada su obično praćeni upalom grla, pa će uzimanje preparata za ublažavanje bola učiniti da se opuste kada pođu na spavanje i odstrane štetne bakterije koje bi mogle dodatno uzrokovati tegobe.

Deca starija od 6 godina mogu da uzimaju pastile za grlo, koje sadrže efikasnu kombinaciju antibakterijskih agenasa koji pomažu odstranjivanju bakterija koje mogu da izazovu upale grla i infekcije u ustima, dok u isto vreme pružaju umirujuće olakšanje od nelagodnosti i bola. Pastile su odličan način da privremeno “podmažete” grlo kako biste smanjili ovaj osećaj suvoće i škakljivosti.

5. Gel za grudi, leđa i nosić
Dostupni su gelovi koje možete utljavati mališanima na grudi, leđa kao i na deo oko nosića. Gel možete koristiti više puta dnevno, čak i na vrlo maloj deci iz razloga što su potpuno prirodnog porekla. Ova isparavajuća mast deluje na otpušavanje nosa i ublažavanje kašlja. Noćna doza bi trebalo da pomogne vašem detetu da spava mirnije noću.

6. Probajte sirup protiv kašlja
Postoji veliki broj sirupa za kašalj na prirodnoj osnovi, koji deluju na razgradnju i uklanjanje viška sluzi iz disajnih puteva, što zauzvrat pomaže da se ublaži nagon za kašljem. Takođe, neki sirupi mogu izazvati blagu pospanost, koja može pomoći vašem detetu da zaspi.

7. Vaše kupatilo – parna soba
Pustite toplu vodu i pretvorite svoje kupatilo u parnu sobu 15 minuta pre spavanja i 15 minuta ujutru da biste ublažili začepljenost u nosu. Para pomaže da se olakša zapušenost u disajnim putevima, što im takođe olakšava kašalj ili izduvavanje sekreta. Kao dodatnu meru, možete ih lagano tapšati po leđima i grudima koristeći otvorene dlanove da biste pomogli u razbijanju sekreta. Ovo će ukloniti deo sluzi pre nego što odu u krevet, ohrabrujući ih da malo lakše dišu i čvršće spavaju.

8. Koristite ovlaživač vazduha
Tokom grejne sezone koristite ovlaživač vazduha tokom noći da bi disajni putevi vašeg deteta bili čisti i vlažni. Ujutru otvorite prozore da biste provetrili prostoriju, jer vlaga u prostoriji može izazvati pojavu buđi, što može pogoršati tegobe.
Suv vazduh zimi može da upali i isuši sluzokožu u respiratornom traktu, što povećava rizik od prehlade, gripa i drugih infekcija poput kašlja. Virus gripa i drugi virusi lakše preživljavaju i šire se u uslovima suvog vazduha, tako da povećanje nivoa vlažnosti u zatvorenom prostoru smanjuje verovatnoću da virusi prežive i prenesu se na one oko vas.

9. Dajte im kašičicu meda
Za decu nakon prvog rođendana kašika meda će delovati kao prirodno sredstvo za umirivanje grla. Neke studije pokazuju da med deluje i kao prirodni lek za ublažavanje simptoma suvog kašlja, jer ima antibakterijska svojstva koja mogu pomoći u borbi protiv infekcija. Dajte im kašičicu pre spavanja ili im izmešajte med u malo tople vode za dodatnu hidrataciju.

 

Oštećenje sluha kod dece

Oštećenje sluha kod dece je mnogo češće nego što mislimo. Na osnovu sprovedenih istraživanja na
1000 rođene dece čak 3 do 5 njih može imati problema sa sluhom pri rođenju ili u kasnijem periodu.
Dešava se da se ne testiraju sva novorođena deca, iako je to česta pojava. Kako problem sa sluhom
može uticati na razne aspekte života, od svakodnevice do akademskog učinka deteta, istom treba
posvetiti dodatnu pažnju.

Važnost rane dijagnoze

Jedna od najbitnijih stvari je da se deca što ranije testiraju na gubitak sluha. Dok početne testove treba
obaviti što je pre moguće nakon rođenja bebe, ako roditelji primete bilo kakve probleme sa sluhom kod
deteta, ispitivanja treba nastaviti što pre. Vrlo je teško otkriti oštećenje sluha kod većine dece sve dok ne
navrše dve godine, i zbog toga su prve dve kritične godine u kojima počinju da se razvijaju govor i jezik
već izgubljene. Deca kod kojih se oštećenje sluha otkrije ranije, već sa šest meseci imaju izrazitu
prednost u odnosu na decu čija dijagnoza nije prepoznata.

Upala srednjeg uha (otitis media)

Jedan od čestih razloga kasnijeg poremećaja sluha kod dece, može biti upala srednjeg uha. Kod dece
do jedne godine, ovo je često dijagnostikovana bolest. Tri četvrtine dece do treće godine života imaju bar
jednom upalu srednjeg uha. Vrlo često deca do tog uzrasta imaju dve ili tri upale srednjeg uha. Razlog
učestalosti upale srednjeg uha kod dece je položaj kanala koji ide od srednjeg uha do nosa, i koji je kod
dece u horizontalnom položaju. Kako se dete razvija ovaj kanal se širi i menja ugao, zbog čega se broj
upala sa godinama smanjuje.

Kako upala srednjeg uha utiče na gubitak sluha?

U srednjem uhu se nalaze tri male kosti koje prenose zvukove do unutrašnjeg uha. Kako se prilikom
upale uha u istom nalazi tečnost, dolazi do poremećaja u prenosu zvuka, zbog čega dolazi do
delimičnog ili potpunog gubitka sluha. U najvećem broju slučajeva ovo je samo privremeno, i nakon
izlečenja dolazi do vraćanja čula sluha u prethodno stanje. Do trajnog gubitka sluha dolazi najčešće
zbog ponovljenih hroničnih infekcija, kada može doći do trajnog oštećenja nerava ili kostiju uha.

Deca oštećenog sluha i obrazovanje

Kakav uticaj oštećenje sluha kod dece ima na obrazovanje? Čak i blagi oblik gubitka sluha može biti
štetan za obrazovanje deteta. Od propuštanja ključnih tačaka na predavanjima nastavnika, do
nemogućnosti da se učestvuje u diskusijama na času. Posledice nekontrolisanog oštećenja sluha mogu
imati drastične rezultate na uspeh deteta u školi. Istraživanja su pokazala da deca koja pate od
minimalnog gubitka sluha mogu propustiti skoro polovinu onoga što se dešava u učionici, a to može
drastično uticati na njihov individualni razvoj.

Ne samo da gubitak sluha utiče na obrazovanje dece, već može uticati i na njihov društveni i
emocionalni razvoj , kao i na njihovo samopoštovanje. Kako dete nastavlja da raste, nekontrolisani
gubitak sluha može izazvati sve veći jaz u njihovom razumevanju, rečniku i konstrukciji rečenica, kao i u
drugim obrazovnim oblastima.

Pomoć detetu sa oštećenim sluhom

Svako ko je u komunikaciji sa detetom, od roditelja, baka i deka do vaspitača i učitelja, mora da obrati
pažnju na metode same komunikacije.

Vrlo je bitno da budete sigurni da imate pažnju deteta pre nego što pokušate da komunicirate. Ukoliko je
potrebno privući pažnju deteta, to uradite tako što ćete ga potapkati po ramenu ili ruci. Sam govor treba
da se odvija sa strpljenjem, polako i jasno. Nikako nemojte pokrivati usta kada govorite. Koristite govor
tela, kao i izraze lica, isti će vam pomoći u komunikaciji.

Okruženje u kome razgovarate sa detetom takođe može imati drastičan uticaj na komunikaciju. Iako isto
nije moguće uvek kontrolisati, pokušajte da eliminišete pozadinske zvukove, smanjite ili ugasite televizor
ili muziku ako ste kod kuće, kao i sve ostale smetnje koje će otežati razumevanje govora detetu.
Vaspitači i učitelji moraju se oslanjati na vizuelna pomagala prilikom predavanja, kao i na primere onoga
što se obrađuje, kako bi se detetu olakšalo razumevanje. Možete koristiti i metodu zapisivanja, kako
biste bili sigurniji da dete razume ono što želite da mu prenesete.

Ukoliko u bilo kom trenutku posumnjate da vaše dete ima oštećenje sluha, odmah se obratite svom
pedijatru. Zapišite sve razloge zbog kojih mislite da vaše dete ima problema sa sluhom, kako biste ih
adekvatno preneli pedijatru. Pedijatar će vas nakon pregleda deteta, ukoliko proceni da je potrebno,
uputiti na pregled kod otorinolaringologa radi daljeg ispitivanja.
Kao i kod velikog broja drugih problema sa razvojem dece, i ovde je krucijalno da ne odlažete i da ne
čekate razvoj situacije kako biste se obratili za pomoć. Rano otkrivanje problema, kao i rana intervencija,
su od izuzetnog značaja.

Neurorazvojni poremećaji u najnovijoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-11)

Neurorazvojni poremećaji uključuju širok spektar poteškoća i oštećenja u razvoju kognitivnih i/ili
motoričkih funkcija. Jedanaesta revizija Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-11), koja je izašla 2018.
god. i čija primena bi trebalo da počne 2022. god., prvi put je uvela dijagnostičku grupu pod nazivom
neurorazvojni poremećaji, koju čine poremećaji intelektualnog razvoja, razvojni poremećaji govora ili
jezika, poremećaj iz spektra autizma, razvojni poremećaji učenja, razvojni poremećaj motoričke
koordinacije, poremećaj sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću, poremećaj sa stereotipnim pokretima,
poremećaj sa tikovima i rezidualna kategorija koja uključuje druge specifične neurorazvojne poremećaje.

Cilj ovog pregleda je da se predstave glavne dijagnostičke kategorije u MKB-11 koje čine grupu
neurorazvojnih poremećaja i prikažu promene u dijagnostikovanju pojedinih poremećaja u razvoju
primenom MKB-11 u odnosu na dosadašnju MKB-10. Očekuje se da će MKB-11 omogućiti bolju
konceptualizaciju i razumevanje psihopatologije, uključujući i neurorazvojne poremećaje, te da će
dijagnostikovanje poremećaja biti ne samo olakšano nego i poboljšano kako za potrebe istraživanja tako i
za kliničku upotrebu.

Detalji na https://www.engrami.rs/vol-43-no-1-2021/

 

Dr sci. med Dejan Stevanović, Naučni saradnik , 

Dečiji psihijatar, specijalista za neuropsihologiju

Noćno umokravanje kod dece

Postoje situacije u kojima, koliko god se trudili, Vaše dete ne može da prespava noć bez mokrenja u krevetu. U ovoj situaciji javljaju se razne nedoumice i frustracije, kako kod roditelja, tako i kod dece. Noćno umokravanje kod dece najčešče prestane vremenom, i retki su slučajevi kada je u pitanju ozbiljniji  problem. Ponekad je, međutim, potrebna medicinska pomoć. Evo nekoliko odgovora na pitanja koja imate o inkontinenciji kod dece .

 

Koliko je često mokrenje u krevet kod dece?

Skoro polovina trogodišnjaka pokvasi krevet. Razlozi zašto neko dete nastavlja da mokri u krevetu, a drugo ne, nisu u potpunosti razjašnjeni u medicinskom smislu. Često je u pitanju nivo razvoja deteta. Ponekad bešika deteta jednostavno nije dovoljno razvijena da zadrži urin tokom cele noći. Ponekad dete još nije savladalo sposobnost da prepozna kada je bešika puna, da se probudi i zatraži nošu, ili da ode u kupatilo.

 

Šta je "normalno" kada je u pitanju noćno mokrenje u krevetu?

Važno je napomenuti da je raspon u smislu toga šta je “normalno” vrlo širok. Deca se obučavaju za toalet između 2. i 4. godine. Jedan deo dece neće prestati da mokri dok ne postanu starija od pomenutog uzrasta. Do 5 ili 6 godina, velika većina dece prestane da mokri u krevetu, ali neka deca i dalje mokre u krevet s vremena na vreme do čak 10. ili 12. godine.

Nisu retke situacije da dete koje je “suvo” duži vremenski period, ponovo počne da mokri u krevet. Ovo može biti izazvano porodičnim stresom ili školskim problemima. Kako organizam deteta sazreva, manje je verovatno da će se umokriti noću. Do tinejdžerskih godina, ili mnogo ranije, skoro sva deca koja pokvase krevet prerasla su problem, i u praksi manje od jednog procenta dece i dalje ima problem sa mokrenjem.

 

Školski uzrast deteta i noćno umokravanje

Većina dece školskog uzrasta koja mokre u krevet noću imaju ono što lekari nazivaju "primarnom enurezom". To znači da nikada nisu imali noćnu kontrolu nad svojom bešikom. Porodična istorija takođe igra ulogu u inkontinenciji kod dece. Ako ste kvasili krevet kao dete, nemojte se iznenaditi kada to učini i vaše dete.

 

Kada treba da razgovaramo sa pedijatrom o mokrenju u krevet?

Pedijatru se naravno možete i trebate obratiti kada god ste zabrinuti.. Ako je vaše dete bilo suvo, a zatim počelo da mokri u krevet, odmah to recite svom pedijatru. Lekar vašeg deteta može da proceni vaše dete kako bi bio siguran da problem nije povezan sa stresom ili sa nekim drugim zdravstvenim stanjem. Verovatnoća da je u pitanju ozbiljniji zdravstveni problem je statistički veoma mala, ali to nije razlog da pedijatar, ili dečji nefrolog ne obave detaljan pregled. Samo 1% svih problema sa mokrenjem u krevet je povezano sa dijabetesom , infekcijama, abnormalnostima bešike ili bubrega, ili drugim zdravstvenim stanjem. 

Ako vaše dete ima neobične simptome, kao što je peckanje tokom mokrenja ili primetite krv dok dete mokri, odmah potražite lekarsku pomoć.

 

Šta lekar može uraditi za mokrenje u krevet, i šta vi kao roditelji možete uraditi?

Pedijatar može zatražiti da detetu uradite analizu urina sa sedimentom i urinokulturu, da vidi da li postoji infekcija urinarnog trakta, koja može biti odgovorna za mokrenje u krevet. Takođe, postoje i dodatni testovi koji se mogu uraditi, radi provere zdravstvenog stanja urinarnog sistema kod deteta.

Na predlog pediajtra, a isto možete probati i sami, može se ograničiti unos tečnosti pre spavanja. Ova jednostavna mera u velikom broju slučajeva kod dece mlađeg uzrasta daje rezultate.

Možete sprovesti "kondicioni trening", koji ako se koristi stalno i dosledno tokom tri do četiri meseca, često i mnogo kraće, deluje u tri četvrtine slučajeva. Potrebno je da Vaše dete budite u isto vreme svake noći, i stavljate na nošu. 

U današnje vreme nam tehnologija omogućava i korišćenje raznih uređaja koji su namenjeni specijalno da pomognu u ovakvim situacijama, i koji pomažu da deca prevaziđu problem noćnog umokravanja.

U slučaju da je dete napunilo sedam godina, i da nijedna od prethodno navedenih metoda nije dala rezultate, postoji i mogućnost upotrebe medikamenata koje propisuje dečji nefrolog.

 

Razgovarajte sa detetom o mokrenju.

Vrlo je bitno razgovarati sa detetom, uveriti da ga je noćno umokravanje potpuno normalno, i da u određenom trenutku sva deca to prevaziđu. Ukoliko dete ima stariju braću ili sestre, bitno je da ima podršku i od njih, kao i od roditelja.

 

Astma kod dece - kako pomoći vašem detetu

Kada je u pitanju astma kod dece, pluća i disajni putevi se lako upale kada su izloženi određenim okidačima, kao što je udisanje polena, prehlada ili druge respiratorne infekcije. Dečja astma izaziva simptome koji ometaju svakodnevnu rutinu deteta, kao i sam san. U odredjenom broju slučajeva, astma može dovesti do ozbiljnih napada, ukoliko dete nije na odgovarajućoj terapiji.

U suštini, astma u detinjstvu se ne razlikuje od astme kod odraslih, ali deca se suočavaju sa jedinstvenim izazovima. Problemi sa astmom su jedan od vodećih razloga zbog kojih dolazi do poseta lekaru, hospitalizacije deteta i izostanka iz kolektiva.

Na našu veliku žalost, astma u detinjstvu nije izlečiva, a simptomi se mogu nastaviti i nakon završenog puberteta, tj. i u odrasloj dobi. Bitno je znati da uz pravilnu terapiju, vi i vaše dete možete držati simptome pod kontrolom i sprečiti oštećenje pluća, koja su još uvek u fazi razvoja.

Uobičajeni znakovi i simptomi astme kod dece:

Učestao kašalj, koji može biti i pogoršan kada dete ima virusnu infekciju. Kašalj se javlja i dok dete spava, izražen je kada dete ima fizičku aktivnost, ili čak i dok se nalazi na hladnom vazduhu.

U akutnom napadu astme karakteristično se čuje zvuk pištanja ili "zviždanja" pluća.Disanje je kratkog daha.Dete oseća stezanje ili "težinu" u grudima. Dodatne komplikacije koje nastaju zbog gore navedenih simptoma mogu biti: problemi sa spavanjem, zbog nedostatka daha, tj. kašljanja; veliki napadi kašlja ili "šištanje" iz grudi koji se pogoršavaju sa prehladom ili gripom; duži oporavak nakon respiratorne infekcije.Otežano disanje svakako negativno utiče na svakodnevne aktivnosti deteta.Takođe, može biti primetan umor, koji je posledica lošeg sna zbog navedenih simptoma. Simptomi astme nisu uvek isti i razlikuju se od deteta do deteta. Vremenom se mogu pogoršati ili poboljšati. Vaše dete može imati samo jedan od simptoma, kao što je na primer dugotrajni kašalj, koji se lako može protumačiti kao prehlada.

Često je vrlo teško razlikovati simptome, tj. da li su oni uzrokovani astmom ili su uzrokovani nekim drugim respiratornim problemom.

 

Kada posetiti lekara?

Vrlo je bitno da ako posumnjate na astmu, što pre odvedete vaše dete kod lekara. Rani tretman pomoći će u kontroli simptoma i u velikom broju slučajeva će sprečiti napade astme. Ukoliko primetite kašalj koji je povezan sa fizičkom aktivnošću, imate bilo kakvu primedbu od strane deteta za probleme sa grudima, kratkim dahom ili zvucima iz pluća prilikom izdaha.

Ako je vašem detetu dijagnostikovana astma, kreiranje postupaka i terapije astme može pomoći vama i drugim osobama koje brinu o Vašem detetu, da prate simptome i znaju šta treba učiniti ako dođe do napada astme.

 

Hitan tretman kod astme

U odredjenim težim napadima astme, potrebno je da što pre dođete do hitne medicinske pedijatrijske službe. Naznake težih napada mogu biti grudi, rebra koja se uvlače prema unutra, dok se dete bori da dođe do vazduha.Ubrzan rad srca, bol u grudima i preterano znojenje su česte posledice napada astme. Ukoliko dete zastaje usred rečenica kako bi došlo do vazduha, ili pokušava da koristi trbušne mišiće za disanje.Takođe, može se primetiti i proširenje nozdrva prilikom napada.

Čak i ako vašem detetu nije dijagnostikovana astma, odmah potražite lekarsku pomoć ako ima problema sa disanjem.Iako se epizode ​​astme razlikuju po ozbiljnosti, napadi astme mogu započeti kašljem koji može napredovati do svih ostalih ozbiljnijih simptoma.

 

Kako dolazi do astme?

Faktori nastajanja astme kod dece nisu u potpunosti poznati. Faktori koji imaju uticaja na razvoj astme varijaju od naslednih, tj. roditelja koji već pate od astme, zatim ukoliko u porodici postoje problemi sa alergijama, kao i problemi sa infekcijama pluća koji nastaju u ranoj dobi.

Izloženosti spoljnim faktorima takođe imaju negativan uticaj na nastanak astme, kao i na druge respiratorne probleme. Ovo su faktori o kojima se danas svakodnevno govori. Prvenstveno se misli na zagađenost životne sredite i loš kvalitet vazduha. Izloženost duvanskom dimu je takođe je jedan od negativnih spoljnih uticaja. Izloženost duvanskom dimu u trudnoći, takođe je negativan faktor.

 

Kako olakšati simptome astme vašem detetu?

Danas na tržištu postoji veliki broj takozvanih prečišćivača vazduha, za kućnu upotrebu, koji mogu pomoći u ublažavanju odredjenih simptoma, bar dok se Vaše dete nalazi kod kuće, i dok spava.

Ograničite izloženost izazivačima astme. Pomozite svom detetu da izbegne alergene i iritanse koji izazivaju simptome astme. Izloženost duvanskom dimu u detinjstvu snažan je faktor rizika za astmu u detinjstvu, kao i čest izazivač napada astme. Dete treba ohrabrivati, da i pored astme, bude fizički aktivno, iz razloga što fizička aktivnost pomaže plućima da rade efikasnije.Naravno, ovo je pod uslovom da je astma vašeg deteta dobro kontrolisana. 

Deca koja imaju astmu u kombinaciji sa povećanom telesnom težinom, mogu imati češće i teže simptome. Potrebno je da težina deteta bude u granicama normale.Takođe, prekomerna težina može dovesti i do celog niza drugih problema koji nisu direktno povezani sa astmom.Gorušica takođe može imati negativne posledice na decu koja imaju probleme sa astmom. Simptomi se u slučaju gorušice mogu teže ispoljiti. Ukoliko je ovo čest slučaj, potrebno je primeniti terapiju koja može olakšati ove simptome.

Važno je znati da je astma promenljivo stanje.Stanje se mora stalno pratiti i nadgledati, kako od strane roditelja i staratelja, tako i od strane vašeg doktora. Na primer, ako primetite da je vaše dete češće na inhalatoru ili pumpicama nego inače, to je jedan od znakova da je potrebna ponovna poseta dečjem pulmologu.

Uticaj tehnologije na decu

Za decu danas cesto možemo čuti da se kaže, da su “rodjena sa telefonom”. Istraživanja kažu da je 2020. Godine broj dece koja su imala sopstveni tablet ili telefon bio iznad 50%. Istovremeno, prosečno vreme deca koja provode sa telefonima i tabletima svaki dan rastu velikom brzinom, od svega u proseku nekoliko minuta početkom decenije, prosečno vreme korišćenja ovih uredjaja je danas skoro sat vremena dnevno.

Tehnologija je postala sastavni deo svakodnevnog života. Konkretno, retko je videti decu i tinejdžere bez telefona u ruci gde god da se nalazite.

Međutim, količina vremena kojom deca i tinejdžeri, uvode tehnologiju u svoj svakodnevni život, dovodi u pitanje mnoge posledice koje to može imati na njihov rast i razvoj. Često se govori o negativnom uticaju tehnologije na razvoj dece. Sa druge strane tehnologija se sve više koristi u obrazovanju dece.  Zbog toga su diskusije o stetnosti tehnologije na decu sve ucestalje, ali svakako ne smemo zaboraviti da tehnologija ima i pozitivnih uticaja na rast i razvoj dece i tinejdzera. 

Prekopruke pedijatrijskih udruženja su da deca ispod godinu i po dana starosti ne trebaju da imaju bilo kakav kontakt sa ekranima, sem eventualno video poziva u vrlo kratom trajanju. Deca do 5 godina starosti ne bi trebala da provide više od sat vremena dnevno ispred ekrana, i to ograničeno vreme treba iskoristiti kako bi deca pratila što kvalitetnije sadržaje.

Pozitivni efekti:

Poboljšava učenje

Tokom poslednjih nekoliko godina, tehnologija u učionicama je poboljšala iskustvo učenja za decu. Tehnologije poput tableta, pametnih tabli, pametnih televizora, pa čak sve više i 3D štampača sada su ugrađene u obrazovne časove kako bi se podstakla saradnja i uključili učenici u proces učenja. Nivo saradnje u ucionicama se povećava, nastavnici i učenici povećali su kreativnost i mogućnosti učenja zasnovanog na realnim projektima, koji su doveli do toga da shvatanje materije bude jednostavnije i primenljivije u praktičnim uslovima.

Tehnologija kod kuće je dovela do toga da deca od malog uzrasta kroz igru, lakše i brže nauče boje, slova, brojeve kao i raznih drugih veština, pre polaska u sam kolektiv. Aplikacije za mobilne uređaje pomogle su roditeljima oko matematike, jezika kao i mnogih drugih stvari. 

Veština rešavanja problema

U velikom broju video igara, sa kojima se deca susreću, prinudjena su da brzo razmisljaju, i da se u dinamičnoj atmosferi sa drugim igračima brzo prilagodjavaju i snalaze kako bi pobedili protivnike. Ovo je dovelo do toga da deca uce kako da brzo donose odluke, kao i da brzo donose dobre odluke.

Sa ovim vrstama tehnologija, deca moraju da rade samostalno da bi postigla određeni cilj. U tom procesu nailaze na različite vrste prepreka i izazova u kojima moraju da nauče da se snalaze i da ih prevazilaze. Samim tim podstaknuti su da pronalaze svoja rešenja za rešavanje problema kada se suoče sa stvarnim životnim problemima kao što su problemi sa školom, neslaganja sa vršnjacima ili lični problemi, kao i naravno tehnološke prepreke.

Buduće tehnološke veštine

Tehnologija je dovela do vrlo intenzivnog i dinamičkog razvoja i konstantnih promena u načinu života. Konstantan priliv novih tehnologija koje dolaze, dovodi do toga da tehničke veštine postaju veoma bitne na radnom mestu, kao i sve veći uticaj koji će imati na svakodnevni život. Jedna od najvećih prednosti izlaganja dece tehnologiji je činjenica da će biti dobro pripremljena za ulazak u sredinu gde mogu doći do dobro plaćenih i razvijenih tehnoloških poslova.

Konstantno smo svedoci uvodjenja velikog broja novih vrsta radnih mesta koja su direktna posledica razvoja tehnologije. Susret dece sa tehnologijom u random uzrastu dovodi do toga da su deca bolje pripremljena za sutrašnje tržište rada.

Negativni efekti:

Loš uticaj na ljudske odnose i socijalne veštine

Kako deca sve više koriste mobilne uređaje, sklonija su virtuelnoj povezanosti sa porodicom i prijateljima, umesto da fizički vreme provode zajedno. Došlo je do toga da se veliki broj kontakata odnosi samo na instant poruke preko raznih aplikacija, video poziva, ili kroz video igre. Došlo je do toga da su veštine socijalne komunikacije znatno ugrožene. Socijalna komunikacija je nešto što se uči svakodnevnom interakcijom sa vršnjacima, ili odraslima. U tehnološkom svetu, sve se desava ispred ekrana, gde izostaje gestikulacija sagovornika, glas, kontakt očima i slično.

Loše posledice na fizičko zdravlje

Prekomerna upotreba mobilnih uređaja može biti štetna po zdravlje dece, jer što više koriste mobilne uređaje, to manje fizičkih aktivnosti rade. Pored toga, kada deca odluče da se igraju na svojim uređajima tokom fizičke aktivnosti, često svoju aktivnost udružuju sa štetnim grickalicama i drugim nezdravim navikama.

Kako deca provode više vremena ispred uredjaja u statičnom položaju  to manje vremena provode napolju igrajući se, trčeći i sagorevajući kalorije. Vremenom te navike mogu dovesti do značajnog debljanja koje je povezano sa čitavim nizomi drugih zdravstvenih problema i tegoba.

Smanjuje kvalitet spavanja

Deca i adolescenti koji koriste telefone ili tablete pred spavanje imaju duplo veću mogućnost da se ne odmore i ne naspavaju dovoljno noću..

Deci mlađoj od 13 godina obično je potrebno 11-14 sati sna , u zavisnosti od starosti. San je izuzetno važan za decu, jer pospešuje rast, pomaže zdravlju srca, utiče na težinu, povećava obim pažnje, pa čak i pospešuje učenje. Međutim, kada deca ne dobiju odgovarajuću količinu sna svake noći, važni faktori razvoja dece trpe.

Kao i mnoge stvari koje deca vole, poput cokolada ili sokova, tehnologija može biti odlična - ali samo umereno. Problemi povezani sa tehnologijom dolaze sa zloupotrebom i nedostatkom pažnje oko toga koliko je tehnologije „previše“. Obavezno regulišite i ograničite upotrebu tehnologije vaše dece i ona će moći da uzivaju u prednostima obe strane medalje.

 

Pedijatrija Todorovic

ISHRANA DECE SA ALERGIJOM - EKCEMOM

Ishrana dece treba da bude izbalansirana. Ponekad, tokom rasta i razvoja interesovanje za jelo može da bude smanjeno. Ako se detetu previše naglašava kako mora da pojede obrok, događa se upravo suprotno i javlja se odbojnost prema hrani. Važno je da mu se jelo ponudi, da se pričeka neko vreme da dete počne da jede, a ukoliko se to ne dogodi, da se tanjir skloni kao da se ništa nije dogodilo, do sledećeg obroka.

Posle navršene druge godine jelovnik deteta je sličan jelovniku odraslih, ali ipak prilagođen uzrastu. Pri merenju namirnica često je u upotrebi kašičica i kašika. Sadržaj u gramima u odnosu na veličinu kašike je sledeći: 5 g = 1 kašičica (kafena kašičica)

10 g = 1 kašika (supena kašika)

15 g = jedna i po kašika

Ishrana ne sme da bude jednolična (belančevina, ugljenih hidrata i masti) sa određenom količinom svežeg voća i povrća. Žitarice čine osnovu zdrave ishrane osiguravajući organizmu energiju i vitamine iz B grupe.

Masti osiguravaju organizmu energiju  nezasićenih masnih kiselina (maslinovo ulje, sojino ulje, ulje suncokreta), a manje onih koje obiluju zasićenim masnim kiselinama (masti životinjskog porekla). Hidrogenizovana biljna ulja se nalaze u keksu, lisnatom testu te se detetu iskljuivo daju domaći proizvodi.

Ne treba zaboraviti na napitke. Najbolji izbor je svakako voda, zatim sveži voćni sok bez dodatka šećera,

Čaj, industrijski sokovi bez dodatka šećera u kristalu, ali nikako gazirani napici.

PRIMER OBROKA

DORUČAK:

• 250ml mleka (za malu decu za sada mlečna formula sa oznakom 3 ili punomasno kravlje mleko, 10 grama šećera samo kao dodatak kravljem mleku) - 3 komada dečijeg keksa ili pahuljice od žitarica 
• Kaša od griza ,
• Kaša od keksa sa biljnim mlekom 
• Kačamak sa kiselim mlekom ili biljnim mlekom 
• Popara od bele, integralne ili kukuruzne kifle sa kajmakom, ili puterom sa kiselim mlekom Kakao,hleb,kajmak 
• Puter ili sirni namaz ili pavlaka, hleb, kiselo mleko 
• Mleko, hleb, puter, dzem
• Mleko, hleb, med
• Mleko, hleb, puter, šunka
• Kakao krem, sir, hleb
• Čaj, palačinke slatke ili slane (recept za palačinke imate u zdravim receptima)
• Biljno ovseno mleko, integralni hleb, premaz sa mladim kajmakom , svežom šargarepom i sirom – ako dete teže guta šargarepa se malo izdinsta na puteru i sjedini sa sirom 

 

MEĐUOBROK (UŽINA):

• 80 grama gotove kašice ili 100 grama svežeg voća (do druge godine ne davati detetu bobičasto I koštunjavo voće)
• Palačinke sa namazom po izboru 
• Kolači sa voćem ili sutlijaš, ili integralna kašica sa svežim voćem
• Griz sa voćem ili pireom od jabuka
• Zapečene jabuke, gratinirano voće

 

RUČAK:

• Supe ili čorbe
• Supa od goveđih kostiju sa pirinčanim makaronima 
• Supa od goveđih kostiju sa povrćem (šargarepa, paškanat, celer, 1/2 tikvice)
• Paradajz čorba sa pirinčem ili prosom 
• Čorba od povrća sa krompirom 

Koliko detetu treba hrane?

40 grama testenine,  merite kašikama npr:
15 g = jedna i po kašika  pirinča ili griza 

15 grama ekstra devičanskog maslinovog ulja, 100 grama mešanog povrća (krompir, tikvice, šargarepa, paradajz), 40 grama mesa (teletina, piletina, ćuretina, svinjetina, zečetina, jagnjetina)

Osnova jela su povrće uz krompir, pirinčana ili integralna testenina , kačamak, pirinač, proso

Dnevno treba da se unese 30 / 40 gr mesa, piletine ili ribe (viršle, kobasice ili salame – samo povremeno organsko).

- 55 grama sveže ribe (list, pastrmka,skuša) - 80 grama gotovog (homogenizovanog) mesa ili 

Pire krompir  sa sirom + kiselo mleko

Sladak kupus sa mesom +hleb +voćni kolač

Šargarepa+fasirana šnicla+hleb+čorba od tikvice

Supa pileća sa pirinčem +šareni pilav+hleb

Sladak kupus sa mesom i malo hleba        
Riba, kuvani krompir sa začinskim travama i dinstana šargarepa

Meso, pirinač, paradajz i tikvice dinstani sa svežim začinskim travama

Zapečen pirinač, kukuruz, krompir ili testenina sa jajetom i povrćem

Dinstana teletina, lisnati spanać i pire od krompira

Testenina „bolonjeze“ sa šargarepom i sirom

Kačamak sa povrćem i sirom

Sledeće namirnice treba uvoditi polako i u malim količinama: boraniju, sve vrste kupusa, pečurke, paprike, mahunarke, jake i ljute začine, jela pržena na masnoći

OBAVEZNO KUVATI BEZ POKLOPCA DA SUMPOR ISPARI:

Jela sa mlevenim mesom

Pire krompir faširana šnicla / umesto jajeta dodati pirinčano brasno

Šargarepa, faširana šnicla

Karfiol, faširana šnicla

Punjena tikvica sa kiselim mlekom

Musaka sa krompirom (umesto  da zalijete jajetom,  dodati mleko, sir i 1/2 kk pirinčanog brašna)

Musaka od tikvica

Šareni pilav

Punjena paprika

Teleca dzigerica, pire krompir 

Salata od cvekle sa jabukama,  jogurtom i limunovim sokom 

Krastavac sa kiselom pavlakom I malo soli 

Sargarepa sa jogurtom ili kiselom pavlakom sa malo ulja, soli, soka od limuna

 

DRUGI MEĐUOBROK(UŽINA):

• 80 grama gotove voćne kašice (homogenizovane) - 250 grama punomasnog mleka ili mlečne formule za decu (10 grama šećera dodati samo u kravlje mleko) ili
• 
  125 grama voćnog jogurta - 2 komada dečijeg keksa ili 20 gr hleba
• 
  30 grama testenine, griza ili pirinča (u supi od povrća ili nemasnog mesa) - 15 grama maslinovog ulja (ekstra devičansko) - 100 grama mešanog povrća (krompir, tikvice, paradajz) - 50 grama mahunarki, svežih ili zamrznutih (boranija, grašak, sočivo, soja)
• 
   gotova voćna homogenizovana kašica

VEČERA

Večera od kuvanog krompira i blitve i jaje ili sir su dobra kombinacija. Palenta (kačamak) sa mlekom je dobar izbor večere, zatim nemasna kuvana šunka i pire od krompira, kao i palačinke sa svežim sirom ili džemom.

Riba, kuvani krompir sa začinskim travama i dinstana šargarepa

Meso, pirinač (riža), paradajz i tikvice dinstani sa svežim začinskim travama 

Zapečen pirinač , kukuruz, krompir ili testenina sa tofi sirom i povrćem

Dinstana teletina, lisnati spanać i pire od krompira

Testenina „bolonjeze“ sa šargarepom i sirom

Kačamak sa povrćem i sirom

Napomena:  

Ovas je uzrok pojedinih alergija kod dece, znači – sa ovsem obazrivo. Nekome pomaže – nekome – ne. Iako ovseno mleko ima sastav majcinog mleka,umesto ovsenog mleka izaberite bilo koje drugo biljno mleko, npr:

Mleko od banana

Sastojci:

• 1 smrznuta banana
• 1 šoljica vode
• 1 urma
• 1/2 kk cimeta

Sve sastojke samleti i popiti.

Kokosovo mleko

Sastojci:

• 100 gr kokosa ili kokosovog brašna
• 250 dl vode
• 1 kk agave sirupa

U vodu sipati kokosovo brašno i ostaviti ga da odstoji jedan sat. Smjsu sipati u multipraktik i samleti. Procediti kroz gazu i zasladiti agave sirupom.

Pirinčano mleko

Sastojci:

• 1/2 šoljice integralnog pirinča
• 5 šoljica vode
• zasladiti po želji

Staviti sastojke u lonac, poklopiti i kada proključa, smanjiti temperaturu na 45 stepeni i kuvati još pola sata, smesu ohladiti pa procediti kroz gazu. Mleko se može zasladiti  po želji.

 

Zdravi recepti:

Spanać 

Sastojci:

• 1 kasičica chia semenki  umesto jaja ( chia semenke potopiti u 1 šoljicu vode, ostaviti najmanje jedan sat dok se ne stvori želatozna masa, potom sipatiiI spojiti sa ostalim sastojcima)
• 1 šolja svežeg spanaća (moze i blitve ili koprive)
• malo rendanog sira mladog ili 1 kk surutke u prahu  malo mleka
• 1 kašika maslinovog ulja (za podmazivanje tiganja)

 Dodajte spanać, rendani sir i malo mleka, pa promešajte. Izlijte kašiku maslinovog ulja u tiganj i zagrejte na srednjoj vatri. Sipajte smesu kašikom u vidu manjih palačinki i pecite ih sa obe strane dok ne porumene. Servirati uz kiselo mleko ili jogurt.

 

Palačinke: 

• Sastojci:
• pola šolje integralnog brašna speltinog 
• pola šolje belog brašna
• 1 šolja jogurta ili mleka 
•  1 kašičica chia semenki  (chia semenke potopiti u 1 soljicu vode, ostaviti najmanje jedan sat dok se ne stvori želatozna masa , potom sipati i spojiti sa ostalim sastojcima)
• 1 kašičica sode bikarbone
• voće, džem ili namaz po izboru
• komadić putera (za podmazivanje tiganja)
   

U posudi pomešajte integralno i belo brašno, zatim dodajte jogurt,chia semenke  i sodu bikarbodu. Mešajte dok ne dobijete glatku smesu bez grudvica. Zagrejte puter u tiganju na srednjoj vatri. Izlijte nekoliko manjih palačinki. Okrenite palačinke na drugu stranu kad se pojave mehurići od gore. Servirajte uz omiljeno voće, džem ili neki drugi namaz.

 

Mafini s bananama ili mozete dodati voće koje dete voli 

Sastojci:

• 1 šolja mleka
• 1 šolja ovsenih pahuljica
• 1 zrela banana
• 1 kašika smeđeg šećera ili meda, ili agava sirupa, 
• 1 kašičica chia semenki  umesto jaja (chia semenke potopiti u 1 šoljicu vode, ostaviti najmanje jedan sat dok se ne stvori želatozna masa, potom sipati i spojiti sa ostalim sastojcima)
• kašičica sode bikarbone
• pola šolje svežeg ili smrznutog voća 
• 1 kašika suncokretovog ulja (za podmazivanje modli)

 Sve sastojke osim voća ubacite u blender i dobro izmiksajte. Dodajte sveže ili smrznuto voće u izmiksanu smesu i promešajte. Zagrejte rernu na 200 stepeni. Izlijte smesu u prethodno nauljene modle za mafine i pecite ih 15-ak minuta. Proverite da li su mafini dobro pečeni tako što ćete jedan probosti čačkalicom – ukoliko je čačkalica čista i na njoj nema smese, to znači da su mafini pečeni. Nakon što ih izvadite iz rerne, pričekajte 10 min, potom ih servirajte.

 

Makarone sa mlevenim mesom

Sastojci:

• 100g makarona pirinčanih  ili domaće tarane bez jaja
• 50g mlevenog junećeg mesa
• 2 kašike pirea od paradajza
• maslinovo ulje i so

Isitnjenu šargarepu prodinstati na ulju sa malo vode. Dodati mleveno meso i lagano kuvati. U kuvano meso dodati pire od paradajza, posoliti i kratko prokuvati. Makarone skuvati u slanoj vodi, ocediti i isitniti. Pomešati makarone sa mesom. 

 

Zapečeni karfiol

Sastojci:

• 100g karfiola
• 1 sargarepa
• 1 mali krompir
• malo praziluka
• malo celera,
• 100 gr pilećeg filea
• morska so
• maslac ili mast

Sitno iseckati praziluk i celer. Sve to dinstati na maslacu (možete korititi i svinjsku mast). Kada luk omekša, dodati sitno iseckan pileći file i dinstati minut, dva.Nakon toga dodati šargarepu i krompir iseckan na kockice i karfiol (karfiol stavite u secka ili procesor hrane dok ne dobijete veličinu kao pirinač). Naliti vodom i dinstati tako par minuta. Sve posoliti. Nakon toga sve sipati u vatrostalnu posudu. Po želji možete preliti kuvanim paradajzom (bez dodatka šećera), ili možete umutiti biljnu pavlaku sa čašom kokosovog ili bademovog mleka. Staviti u rernu poklopljeno na 220 stepeni oko 25 min. Poslednjih 5 minuta skinuti poklopac da se sve zapeče.

 

ŠNICLE 

100g  skuvanog belog mesa iseckati i dva puta samleti na mašini za meso. Dodati malo seckanog peršuna, malo soli i oblikovati manje kuglice. Dodati kuvanom povrću i sve zajedno prokuvati još 10 minuta. Od iste mase može se oblikovati tanja šnicla i ispeći u foliji. Gotovu izgnječiti viljuškom i dati bebi u pireu od povrća.

 

VOĆNI KOLAČIĆI

90 g butera, 2 zrele banane, 1 kk chia semenki,preliti mlakom vodom, ostaviti sat vremena (tu sluz dodati umesto jaja), 90 ml mleka
200 g speltinog brasna, 1/2 kesice praška za pecivo90 g suvog grožđa, kašika bagremovog meda

Med moze biti alergen, dodaje se samo ako dete nije alergično (umesto meda može se dodati agava, javorov, brezov šećer , kokosov šećer itd…urma)
Umešati penasto puter i banane. Postepeno dodati chia sluzavu tečnost,  mleko, med i brašno sa praškom za pecivo. Na kraju dodati suvo grožđe i testo razdeliti u papirne korpice za pečenje, peći 15 min. na 200C. Ohlađene kolačiće ukrasiti kolutom od banana. Mogu se napraviti sa drugim voćem. 

 

DOMAĆE ČOKOLADNE BANANICE

Sastojci: med, kokosovo ulje, kakao prah 

Sveže banane presecite na pola,pa svaku polovinu uzduž na još četiri dela. Gledajte da banane ne budu mekane,a i ukoliko jesu samo ih pre potapanja u glazuru stavite na kratko u zamrzivač. Napravite čokoladu od  1 – 3  kafene kašike otopljenog meda,- zavisno od velicine banana, 1  kašika  kokosovog ulja i  1- 2  supene kk kakaa. 

Svaku bananicu umočite u čokoladu. Ređajte na papir za pečenje i stavite na kratko u frižider ili zamrzivač da se čokolada stegne.

 

 

Da bi pratili pojavu ekcema kod deteta, treba da vodite dnevnik ishrane. 

Moja preporuka je da dete pije Lactibiane enfant 1 kesicu na dan 30 dana. 

                                        Iz ishrane izbaciti

• jaja
• mleko (zamena za mleko je biljno mleka,  kiselo mleko)
• žitarice (pšenica)
• soja
• orašasti plodovi
•  ovas 
• riba
• jagodičasto voće
• med i proizvodi od meda
• kikiriki.

                                                                                                                 Milka Raičević

                                                                                                        viši dijetetičar - nutricionista

Kako razgovarati o korona virusu sa mlađom decom?

 

Zašto toliko mnogo ljudi govori o nečemu što se zove korona virus?

Korona virus je grupa virusa zbog kojih se ljudi mogu razboleti.

Virusi su tako mali organizmi da ih ne možete videti, mogu se videti samo uz vrlo posebne mikroskope za gledanje sitnih stvari. Budući da su toliko mali, lako mogu ući u telo i mogu učiniti da se ljudi razbole.

Korona virusi su vrsta virusa koji su tako nazvani jer izgledaju kao da imaju krunice.

Korona virusi postoje već duži niz godina, ali nedavno se u porodici korona virusa pojavio novi član „Korona virus 2019“ za koji niko nije znao!

Sada učimo kako putuje između ljudi i šta on čini u našim telima kako bi nam bilo loše.

Sada je veoma popularan jer je nov!

 

Da li može ući u moje telo?

Da. Ali ne leti sam. Za putovanje treba ići od jedne osobe do druge. To se naziva "zaraza", što je način na koji se virus prenosi s jednog tela na drugo.

Korona virus ne može da skoči daleko, pa nalazi načine da putuje:

• Može skakati sa ruke na ruku kada se ljudi pozdravljaju ili dodiruju. Zato je važno prati ruke sapunom i vodom bar 20 sekundi. Takođe se mogu oprati alkoholnim sapunima koji se suše sami.
• Tokom narednih nekoliko dana, ako neko dođe da te srdačno pozdravi, možeš mahnuti rukom prema njima, ali ne daj da te dodirne. Tvoj pozdrav može biti jednako ljubazan uz gest i osmeh!
• Može putovati u kapljicama pljuvačke koje iskaču kad razgovaramo ili kinemo. Ako vidiš da neko kašlje ili kije, bolje da držiš odstojanje kako kapljice ne bi došle do tebe.
• Ili može ostati da čeka na stolu ili nameštaju koji je neko s virusom dodirnuo, i prebaciti se na sledeću osobu koja dodirne taj nameštaj ili stvar. Ali ne brini, jer ako se dobro očiste, virus prestaje biti tu.

A šta se dešava ako se uđe u moje telo?

Možda ćeš se osećati pomalo loše, kao kad imaš prehladu. Možda imaš groznicu, kašalj i teškoće sa disanjem.

Ali kao i svaki drugi put kad si bolestan/bolesna, nakon nekoliko dana bolje ćeš se osećati i opet ćeš se igrati sa prijateljima!

Gotovo svi se nakon nekoliko dana ponovo osećaju dobro.

Ljudi koji brinu o tebi čuvaće te i štititi.

Odrasli gledaju vesti o novom koronavirusu. Uče kako da se brinu o tebi i štite te.

Ako se osećaš bolesno, odrasli će se pobrinuti da ti uskoro bude bolje.

Ako si bio/bila s nekim ko se razboleo od korona virusa, možda ćeš morati ostati nekoliko dana kod kuće, čak i ako se osećaš dobro. Na taj način mogu se bolje brinuti za tebe ako se počneš osećati bolesno i sprečiti virus da nastavi putovati na drugu decu.

Takođe se može dogoditi da nekoliko dana možda nećeš moći izlaziti. Možda ti se to ne sviđa, ali važno je, jer to je način na koji štitiš sebe i drugu decu od zaraze.

U međuvremenu, postoje mnogi naučnici koji rade na tome da zabrane virusu da putuje i koji prave vakcine tako da bi svi bili zaštićeni.

Razgovaraj s odraslim osobama koje se brinu za tebe i postavi im sva pitanja koja imaš.

Sve što osećaš je u redu.

Normalno je da se tako osećaš kada vidiš odrasle koji su zabrinuti zbog nečega ili kada moraš da prestaneš da radiš nešto što voliš.

Ponekad postoje bolesti koje zaraze mnoge ljude. Važno je da te štite oni koji brinu o tebi.

Zapamti! Možeš nam pomoći da zaustavimo virus tako što ćeš prati ruke i slediti ostale savete koje smo dali!

 

Izvor: UNICEF

Gojaznost kod dece

Sprečavati decu da dobiju prekomernu težinu znači donositi odluke o načinu na koji vaša porodica jede i
vežba, kao i kako provodite vreme zajedno. Omogućite deci da vode zdrav stil života svojim primerom.

Koje zdravstvene probleme može izazvati pekomerna uhranjenost i gojaznost?

Gojaznost dovodi decu u rizik zbog zdravstvenih problema koji mogu uticati na njihovo zdravlje sada i u
budućnosti. Rizici uključuju ozbiljna stanja poput dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i visokog
holesterola koji su se nekada smatrali bolestima odraslih.

Deca sa prekomernom telesnom težinom takođe rizikuju da ispolje neku od sledećih bolesti i stanja:

1. Problem sa kostima i zglobovima,
2. Nedostatak daha koji otežava vežbanje, sport ili bilo kakvu fizičku aktivnost. Ovo takođe može
pogoršati simptome astme,
3. Nemiran san ili problem sa disanjem noću, kao što je opstruktivna apneja za vreme spavanja,
3. Tendencija ranijeg sazrevanja.Deca sa prekomernom težinom mogu biti viša i ranije polno zrela
od svojih vršnjaka, što povećava očekivanja da bi se trebala ponašati onako kako izgledaju, a ne
koliko imaju godina.Devojke sa prekomernom težinom mogu imati neredovne menstrualne
cikluse i probleme sa plodnošću u odraslom dobu,
4. Bolest jetre i žučne kese,
5. Kardiovaskularni faktori rizika (uključujući visok krvni pritisak, visok holesterol i dijabetes) koji se
razvijaju u detinjstvu mogu dovesti do srčanih bolesti, zatajenja srca i moždanog udara u
odraslom dobu. Prevencija ili lečenje prekomerne težine i gojaznosti kod dece mogu pomoći da
se zaštite od ovih problema u odraslom dobu,
6. Gojazna deca takođe mogu imati problema poput niskog samopoštovanja, a vršnjaci ih mogu
zadirkivati, maltretirati ili odbijati,
7. Deca koja nisu zadovoljna svojim izgledom zbog prekomerne telesne težine mogu biti izložena
riziku zbog: nezdrave dijeta i poremećaja ishrane, depresije, zloupotrebe supstanci.

Kako se definišu prekomerna uhranjenost i gojaznost?

Indeks telesne mase (BMI) koristi merenja visine i težine za procenu telesne masti osobe.
Kod dece se za procenu uhranjenosti uzimaju u obzir pol i uzrast deteta.Težina i visina deteta (za decu
do 3 godine se uzima u obzir i obim glave) se uporede sa grafikonom, posebnim za dečake i devojčice,
da bi se odredili tzv. percentili.Percentili pokazuju realtivnu poziciju detetove težine i visine u odnosu na
decu istog pola i uzrasta.Idealno je da se vrednosti težine i visine nalaze na 50. percentilu.
Ako ste zabrinuti, odvedite dete kod pedijatra.Pedijatar će vas pitati o navikama u ishrani vašeg deteta ,
kao i fizičkim aktivnostima, daće predloge kako da se uvedu pozitivne promene. Pedijatar takođe može
da naloži analize krvi kako bi otkrio neke medicinske probleme povezane sa gojaznošću, kao i da uputi
dete na pregled nutricioniste radi savetovanja o pravilnoj ishrani.

Zašto deca postaju prekomerno uhranjena ili gojazna?

Brojne faktori doprinose da imaju problem sa telesnom težinom. Prehrambene navike, nedostatak
vežbanja, genetika ili kombinacija ovih faktora mogu biti uključeni.U nekim slučajevima gojaznost može
biti posledica endokrinog problema, genetskog sindroma ili nekih lekova.

Dijeta i stil života

Mnogo toga što jedemo je brzo i nezdravo - od brze hrane punjene masnoćom i šećerom, do prerađenih
i unapred pripremljenih obroka. Dnevni su rasporedi toliko zauzeti, da ostaje malo vremena za zdrave
obroke i vežbanje.

Pored toga, savremeni život je sedeći. Deca više vremena provode igrajući se sa elektronskim
uređajima, nego sto aktivno provode vreme.Deca koja gledaju televiziju više od 4 sata dnevno imaju
veću težinu u poređenju sa decom koja gledaju 2 sata ili manje. Takođe, deca koja imaju TV u spavaćoj
sobi imaju veću verovatnoću da će imati višak kilograma.

Vežbanje i fizička aktivnost

Mnoga deca nemaju dovoljno fizičke aktivnosti. Starija deca i tinejdžeri trebalo bi da svakodnevno imaju
jedan sat ili više umerenog vežbanja, uključujući aerobne aktivnosti i aktivnosti na jačanju mišića i
kostiju. Deca uzrasta od 2 do 5 godina trebalo bi da se aktivno igraju nekoliko puta dnevno.

Genetika

Genetika može igrati ulogu u težini dece. Naši geni pomažu u određivanju oblika tela i načinu na koji telo
skladišti i sagoreva masti. Ali sami geni ne mogu objasniti trenutnu krizu gojaznosti. Budući da se geni i
navike prenose s jedne generacije na drugu, više članova porodice može se boriti sa prekomernom
težinom.

Ljudi u istoj porodici imaju sličan obrazac ishrane, nivo fizičke aktivnosti i stav prema prekomernoj težini.
Šanse deteta za prekomernom težinom povećavaju se ako je jedan ili oba roditelja imaju problem sa
telesnom težinom.

8 načina za podizanje imuniteta prirodnim putem

Sa dolaskom zime dolaze nam i novi virusi i bakterije. Istina je da okupljanje puno ljudi zajedno u zatvorenom prostoru iz dana u dan dovodi do neizbežne izloženosti mnoštvu bakterija i virusa. Kako da zaštitite svoju decu u predškolskoj ili školskoj dobi? Iako biste možda želeli da svoju decu možete da stavite u plastične mehuriće pre nego što ih pošaljete napolje, to, naravno, nije moguće. Umesto toga, realniji način delovanja je pojačati njihov imunološki sistem, kako bi njihov organizam sam mogao da se bori protiv ovih bakterijskih i virusnih napadača. Ovih osam saveta, koje možete primeniti odmah, mogu ojačati imuni sistem vašeg deteta tako da celu zimu vaša porodica može da podnese lakše. Hladno vreme ćete dočekati sa snažnijom unutrašnjom odbranom i manje bolesnih dana. Evo kako:

1. Izbegavajte antibiotike osim ako je to apsolutno neophodno

Antibiotici se propisuju više od 154 miliona puta godišnje za bilo šta, od rane na koži do infekcije uha. Svrha antibiotika je da uništi bakterije koje izazivaju infekcije, a ponekad sigurno i spašavaju život. Procenjuje se da je najmanje 30 odsto recepata za antibiotike nepotrebno. To je važno znati, jer antibiotici ne samo da brišu patogene bakterije, već i iscrpljuju korisne bakterije u mikrobiomu creva. Zašto ubijati dobre bakterije kada nije neophodno? Ako lekar prepisuje vašem detetu (ili vama) antibiotike, očekujte da vam pojasni zbog čega je potrebno da ih uzimate.Nemojte samo prihvatiti recept bez nekoliko pitanja: Koliko su potrebni ovi antibiotici? Koliko je verovatno da će prirodni imunitet vašeg deteta rešiti problem bez leka? Postoji li više prirodnih antibakterijskih opcija?Imajte u vidu da su antibiotici svakako neophodni u lečenju određenih infekcija.

2. Poslužite više hrane bogate probioticima

Započnite zimu izgradnjom dobrih bakterija u crevima. Jedan sjajan način da se to postigne je da se hrana bogata probioticima služi celoj porodici. Počevši od početka jeseni, ponudite fermentiranu hranu poput kiselog kupusa ili kefira ili jogurta pomešanog sa svežim naseckanim ili izmiksanim voćem. Ako vaša deca izbirljivo jedu, možete isprobati probiotike za decu, za bezbolnu dozu dobrih bakterija koje jačaju imuni sistem. Neki od ovih preparata sadrže šećer, pa se držite što više izvora probiotika iz zdrave hrane.

3. Uredite raspored spavanja porodice

Kako sunce kasno zalazi i raspored aktivnosti je nepredvidiv, leto može biti teško vreme za uspostavljanje redovnog spavanja.Ali, kako se bliži jesen, uspostavljanje rasporeda spavanja sa podešenim vremenom za spavanje i buđenje, može da donese veliku razliku u sposobnosti da se telo bori sa infekcijama. To znači da nema više nespavanja ili do kasnog ostajanja uveče. Većini dece svakodnevno treba između 10 i 14 sati neprekidnog sna da bi bili optimalno zdravi, pa će započinjanje ovog ritma, pre ili kasnije, učiniti da povratak u školu bude sa manje borbe i fizičkog šoka za sistem.

4. Šećer napolje, voće unutra!

Leto, deca i šećer izgledaju kao nezaobilazna kombinacija, između zabave u bazenu, roštilja i letnjih druženja. Međutim, pokazalo se da šećer menja mikrobiom na prilično ekstremne načine, hraneći patogene bakterije koje vole šećer, koje mogu izbaciti korisne, imunološki jače bakterije. Povoljšajte mikrobiom svog deteta tako što ćete ga poslati u školu sa voćem umesto kolača za užinu i slatkiša, ili barem slatkiša napravljenih od prirodnih zaslađivača. Kod kuće imajte za desert voće bogato vitaminom C i antioksidansima, poput narandže i borovnice.

5. Kolostrum u prahu?

Dojena deca su često zdravija, sa manje alergija, zbog zaštitnih faktora koji pojačavaju imunitet, a koji se nalaze u kolostrumu – prvom mleku proizvedenom od majki koje doje. Ali i starija deca i odrasli mogu imati koristi od ove supstance bogate antitelima dostupne u prodaji u prahu. Razmutite ga u ceđenom voću, vodi, soku ili kefiru. Dete će dobiti veliku dozu dodatnog imuniteta!

6. Napolje? Što više

Leto je vreme za igru na otvorenom, ali se ne mora završiti samo zato što je škola krenula. Ohrabrujte svoju decu da budu napolju tokom cele godine, što je više moguće, ne samo zbog vežbanja i svežeg vazduha, već i zbog „sunčanog vitamina“, kao što je vitamin D.Vitamin D se sintetiše u organizmu kao posledica izlaganja suncu, ili se unosi putem hrane i vitaminskih dodataka, biološki je inertan, a aktivira se u telu nakon određenih hemijskih reakcija.Ovako upotrebljiv oblik vitamina D zahteva svaka ćelija u vašem telu - naročito vaš imuni sistem. Međutim, zato što ne dobijamo dovoljno vremena na otvorenom, većina nas ima deficit vitamina D.Napravite zalihe čitavoj porodici tokom dugih sunčanih dana i bojkotujte TV i video igre. Umesto toga, čitajte na otvorenom ili šetajte, bavite se sportom ili se družite na otvorenom. Kada krene škola, porodične šetnje, igre na otvorenom su dobar način za stvaranje vitamina D u organizmu.

7. Zeleni obroci

Naravno da svi znamo da bi trebalo da jedemo zeleno voće i povrće, ali znate li zašto?Zeleno voće i povrće sadrži ogromne količine vitamina A, C i K. Vitamin A nam je neophodan kako bismo sačuvali zdravlje naših očiju, vitamin C je pre svega tu da očuva i ojača naš imunitet, dok vitamin K štiti naše kosti od osteroporoze i drugih bolesti kostiju.Takođe, unos ove zelene hrane čisti od toksina i jača imuni sistem. Osim toga ono sadrži ogromne količine vlakana koje nas čine sitim i potpomažu našem sistemu za varenje. Kako bismo najbolje iskoristili zdravstvene benefite koje zeleno voće i povrće pruža, trebalo bi da težimo da svakoga dana pojedemo bar jedno. A šta je sa onom decom koja tvrdoglavo odbijaju da jedu povrće? Pokušajte napraviti zeleni smuti od ovog povrća i dodajte malo voća za slatkoću. Oni će dobiti slatku poslasticu, a vi ćete dobiti zadovoljstvo znanjem da jačaju svoj imunitet i prirodnu otpornost.

8. Esencijalna ulja

Esencijalna ulja određenih biljaka imaju blagotvorna svojstva.Na primer, ulja eukaliptusa i origana, imaju antibakterijske i imuno-modulacione mogućnosti. Primena ulja eukaliptusa kroz inhalaciju ima dejstvo na pojačanje energije organizma, bolju pročišćenost respiratornih organa, a može se primenjivati kod dece starije od 2 godine i odraslih.Origano se koristi kao začin za poboljšanje ukusa hrane, ali takođe deluje i na jačanje imunološkog sistema vašeg deteta.

 

Vaša Pedijatrija Todorović!

Korišćenje antibiotika kod dece

Napomena: Ovaj članak namenjen je roditeljima i govori o tome kako da koriste antibiotske lekove kod svoje dece. Pažljivo pročitajte ovaj tekst. Uvek se pre davanja atibiotika detetu konsultujte sa Vašim pedijatrom! Ako je vaše dete ikada imalo reakciju na bilo koji lek, o tome obavestite lekara pre nego što prepiše antibiotik.

Zašto je za moje dete važno da uzima antibiotik?

Ako je vašem detetu propisan antibiotik, važno je da redovno uzima ovaj lek da bi se izlečilo od bakterijske infekcije.

Koliko antibiotika treba da dajem i kada treba davati?
Vaš lekar će izračunati količinu leka (dozu) koja je odgovarajuća vašem detetu u odnosu na njegovu telesnu težinu. Doza će biti prikazana na etiketi leka. Vaš pedijatar ili farmaceut će vam takođe reći koliko često trebate davati lek. Važno je da sledite uputstva lekara o tome koliko i kada treba davati antibiotik.

Šta ako zaboravim dati ili dam previše leka?
Antibiotici najbolje deluju kada se redovno uzimaju. Verovatno nećete izazvati probleme ako greškom date dodatnu dozu. Detaljne informacije o tome šta treba da učinite ako zaboravite da date antibiotik ili date previše, na raspolaganju su na pojedinačnim uputstvima lekova. Savet je da, ako propustite da date vašem detetu jednu dozu antibiotika, nastavite davanje leka u vreme sledeće planirane doze.Ako ste  zabrinuti što ste zaboravili dati nekoliko doza, ili mislite da ste previše dali detetu, obratite se detetovom lekaru. Lek ili ambalažu ponesite obavezno sa sobom.

Da li se istovremeno mogu davati i drugi lekovi?

Detetu možete davati uporedo sa antibiotskom terapijom sve lekove koje je ordinirao njegov pedijatar. Pre nego što detetu na svoju ruku date bilo koji drugi lek, proverite kod lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i biljne lekove, kao i neke lekove koje možete kupiti bez recepta.

Opšti saveti o antibioticima
Deca ponekad povraćaju ili imaju dijareju kada uzimaju antibiotike. Podstaknite ih da unose tečnost, kako bi nadoknadili tečnost koju su izgubili povraćanjem, prolivom ili pojačanim znojenjem usled povišene telesne temperature. Ako je vaše dete pospano, ošamućeno ili ne reaguje, obratite se svomlekaru ili odvedite dete u bolnicu.Ukoliko je vaše dete na antibiotskoj terapiji, preporuka je da mu dajete probiotik sve vreme tokom trajanja terapije, pa i koji dan duže.Probiotik ne treba davati u isto vreme sa antibiotikom, već sa razmakom od minimum dva sata između unosa antibiotika i probiotika. Antibiotik dajte uvek u isto vreme svakog dana, kako biste se osigurali da postoji odgovarajuća doza leka u organizmu Vašeg deteta. Antibiotski lek dajte detetu samo tokom trenutne infekcije. Nikada nemojtečuvati neiskorišćen lek za naredne bolesti, već ga bacite odmah po završetku terapije. Dajte antibiotik detetu samo onda kada je prepisan od strane lekara. Nikada ga nemojte davati detetu ako Vam se učini da ima iste ili slične simptome kao u nekoj od prethodnih bolesti, inače možete naštetiti svom detetu!
Ako mislite da je neko drugi možda uzeo lek slučajno, obratite se lekaru za savet.

Sprečavanje rezistencije na antibiotike

Važno je da vaše dete tokom infekcije unese propisanu dozu leka tokom propisanog trajanja terapije od strane pedijatra. Ako prerano prestanete sa davanjem antibiotika, preostale bakterije mogu se ponovo razmnožiti, te samim tim dete neće biti potpuno izlečeno.

U prošlosti su lekari možda prepisivali antibiotike za mnoge vrste infekcija. Međutim, ova praksa se sada menja sa sve većom zabrinutošću zbog rizika od rezistencije na antibiotike. Bakterije koje postanu rezistentne na uobičajeni antibiotik, dovode do gubitka efekta istog, a infekcijemogu postati mnogo teže za lečenje. Zbog toga je važno da se antibiotici koriste samo kada je to stvarno potrebno. Mnoge uobičajene bolesti, kao što su bol u grlu, prehlada, kašalj i grip, izazivaju virusi. Antibiotici ne ubijaju viruse, tako da vam pedijatar neće propisati antibiotike za ove bolesti. Treba imati na umu da antibiotici mogu izazvati neželjene efekte ili alergijske reakcije. Vaš lekar će razmotriti prednosti i rizike, kada odluči da li će propisati antibiotik.

Gde treba da držim antibiotik?

Držite lekove u ormanu, daleko od toplote i direktne sunčeve svetlosti. Pratite uputstva proizvođača na pakovanju leka. Kada Vam farmaceut u apoteci rastvori antibiotik da postane sirup i spreman za korišćenje, potrebno je da ga držite u frižideru.Pazite da antibiotik bude uvek na sigurnom, kako ga vaša deca ne bi slučajno uzela.

 

Vaša Pedijatrija Todorović.

Šta je atopijski dermatitis?

Atopijski dermatitis je hronična upalna bolest kože koja se razvija na genetski predodređenim mestima na koži. Najčešća je kod dece: 15 do 20% dece uzrasta do 7 godina pati od nekog oblika. Često je povezan sa alergijama na hranu, alergijskim rinitisom i napadima astme.

Read more: Šta je atopijski dermatitis?

Značaj ishrane majčinim mlekom

Majčino mleko je specifično za ljudsku vrstu i sve zamene se značajno razlikuju od njega, čineći humano mleko jedinstveno superiornim za ishranu novorođenčeta i odojčeta.Najbolja je hrana za novorođenčad i odojčad u prvih šest meseci života, jer po svom sastavu odgovara nezrelim organskim sistemima tog uzrasta.Izvanredan sastav majčinog mleka omogućava da se uslovi intrauterinog razvoja u kojima je mladi organizam bio potpuno zaštićen, delimično prenesu i na prve mesece ekstrauterinog života, kada su rast i razvoj veoma intenzivni.

Read more: Značaj ishrane majčinim mlekom

Vodič - kada pozvati pedijatra?

Kao roditelj, verovatno ste se više puta borili sa sledećim pitanjem kada je vaše dete bolesno: Da li da pozovem doktora? Da li vase dete ima temperaturu, kašalj ili bol u stomaku, uvek dolazi trenutak kada se pitate da li je vreme da dobijete savet od profesionalca.

Obratite pažnju na ove ključne simptome kada pokušavate da odlučite da li treba da pozovete ili odete kod pedijatra.

Read more: Vodič - kada pozvati pedijatra?

Akutna infektivna dijareja kod dece - vodič

Akutna infektivna dijareja je veliki zdravstveni problem na globalnom nivou, pre svega jer je to apsolutno najčešći razlog za hospitalizaciju dece mlađe od pet godina. Uzimajući u obzir činjenicu da svake godine preko 1,5 miliona dece umre zbog akutnog enterokolitisa, došlo se do podatka da je to uzrok čak 4% svih smrtnih ishoda u pedijatrijskoj populaciji. Svakako je najveća učestalost u nerazvijenim delovima sveta sa lošom higijenom i zdravstvenom kulturom. Međutim, ovaj zdravstveni problem postoji i u razvijenim zemljama, budući da u Evropi gotovo svako dete u prve tri godine života oboli od akutnog enterokolitisa bar jednom.

Read more: Akutna infektivna dijareja kod dece - vodič

Vodič za oblačenje beba

Sa dolaskom zime, vrlo bitno je znati kako da adekvatno obučete vašu bebu. Pitanje kako obući bebu zimi može biti predmet konfuzije za mnoge roditelje, pogotovo za one koji su roditelji prvi put. Bilo da se beba oblači za iznošenje napolje ili za boravak u kući, gde će provesti najveći deo zime, spremili smo za vas detaljan vodič o oblačenju bebe, koji će vam pomoći da vaše dete bude sigurno obučeno.

Read more: Vodič za oblačenje beba

Opstipacija (zatvor) kod dece

Opstipacija kod dece je čest problem. Veoma je važno da Vaše dete ima redovne stolice, normalne konzistencije i da pražnjenje creva bude komforno, bez napora, bola i nelagodnosti.

Read more: Opstipacija (zatvor) kod dece

Uputstvo za uvođenje nemlečne ishrane u prvoj godini života

Majčino mleko je najbolja hrana za bebu. Međutim, Vaša beba brzo raste, njene potrebe se menjaju, pa pored mleka značajno je da se u pravo vreme i na pravi način započne uvođenje nemlečne ishrane u cilju da se adekvatno podrži dalji rast i razvoj bebe.

 

Read more: Uputstvo za uvođenje nemlečne ishrane u prvoj godini života

Agresija kod dece

Najbolji način da se spreči agresija kod dece je da detetu date stabilno  i sigurno okruženje, sa jakom disciplinom i konstantnom pažnjom. Ovo je posebno bitno u predškolskom periodu deteta. Svako ko pazi na vaše dete, trebalo bi da bude dobar uzor i da poštuje pravila koja ste postavili za dete. Kada god dete prekrši neko pravilo, trebalo bi da bude odmah prekoreno, kako bi tačno razumelo šta je uradilo pogrešno.

Read more: Agresija kod dece

Putna apoteka za letovanje

Počela je sezona godišnjih odmora i priprema za put.Putovanje sa decom je poseban užitak, prepun lepih uspomena.Da vam zdravstvene tegobe ne zadaju glavobolju na putovanju, prilikom pakovanja ne zaboravite da spakujete putnu apoteku za vaše dete.

Read more: Putna apoteka za letovanje

Sistematski pregledi za upis u osnovnu školu

U pedijatriji Todorović možete obaviti kompletan sistematski pregled za upis u osnovnu školu. Sistematski pregled pred polazak u osnovnu školu obuhvata sledeće: pregled pedijatra, ORL specijaliste, logopeda, fizijatra, oftamologa, stomatologa antropometrijska merenja, merenje krvnog pritiska, laboratorijske analize: KKS+LF, urin sa sedimentom. Svi navedeni pregledi se obavljaju u našim ordinacijama. Sistematski pregled procenjuje zdravstveno stanje deteta. Nakon obavljenih svih predviđenih pregleda, učinjenih laboratorijskih analiza i vakcinacija, izdaje se potvrda o zdravstvenom stanju deteta na osnovu koje se dete upisuje u osnovnu školu. Više o sistematskom pregledu koji obavljamo možete pročitati ovde. Napominjemo da je sistematski pregled pred polazak u školu jedan on najobimnijih sistematskih pregleda i kao takav je vrlo bitan.

Read more: Sistematski pregledi za upis u osnovnu školu

Prvi pregled kod dečjeg lekara - pedijatra

Roditeljstvo donosi, osim rađanja novog života, i potpuno novi život za novopečene roditelje.Prvih mesec dana nakon dolaska na svet novog člana porodice je period upoznavanja i prilagođavanja.Nakon toga nekako sve postaje lakše, bolje se organizujete i pratite Vašu bebu kako raste iz dana u dan.

Read more: Prvi pregled kod dečjeg lekara - pedijatra

Psihomotorni razvoj deteta u prvoj godini života

Posmatrajući ceo razvojni period svakog deteta, najobimnije, najintenzivnije i najznačajnije promene nastaju u prvoj godini života. Telesni i mentalni razvoj deteta čine neodvojivu celinu i sastoje se od sledećih procesa:

1. 1. razvoja motorike (držanje i pokreti glave, trupa, ruku i nogu),
2. 2. razvoja okulomotorike i vida,
3. 3. razvoja sluha i govora,
4. 4. razvoja društvenosti.

 

Read more: Psihomotorni razvoj deteta u prvoj godini života

Hiperkinetski poremećaj (ADHD) ili hiperaktivno dete

Hiperkinetski poremećaj ili ADHD (skraćenica od engleskog imena Attention deficit hyperactivity disorder) je poremećaj koji se odlikuje karakterističnim ponašanjem i reagovanjem deteta, a uključuje poteškoće u organizaciji pažnje, naglašenu motornu aktivnost (hiperaktivnost) i impulsivnost. Simptomi ADHD se javljaju u kući, školi i/ili drugom okruženju i značajno remete razvoj deteta, utičući naročito negativno na akademska postignuća i socijalizaciju. Poremećaj počinje vrlo rano. Izvesno je da je ADHD znatno češći kod dečaka nego kod devojčica. Jasan uzrok za nastanak ovog poremećaja nije poznat. U najvećem broju najverovatnije se radi o kombinaciji genetskih faktora rizika sa faktorima rizika iz okruženja.

Read more: Hiperkinetski poremećaj (ADHD) ili hiperaktivno dete

Autizam

Autizam je neurorazvojni poremećaj. Kada dete ima poteškoće u socijalnom funkcionisanju i interakciji sa drugim ljudima, nerazvijanje govora i komunikacije, kao i neobična ponašanja uz ograničena interesovanja za uobičajene vršnjačke aktivnosti, onda možemo posumnjati da se radi o autizmu.  Simptomi i znaci poremećaja mogu biti ispoljenji u različitom stepenu i obliku kod različite dece, a postoje različiti uzroci poremećaja, te govorimo o poremećaju autističnog spektra.

Read more: Autizam

Respiratorne infekcije kod dece izazvane streptokokama

Infekcije disajnih puteva izazvane bakterijama iz grupe streptokoka su česte u dečjem uzrastu.Naročito su prisutne kod dece koja su u kolektivu, pa se mogu javiti u formi manjih epidemija u školama i vrtićima.Iako ih ima tokom cele godine, najčešće su tokom kasne jeseni, zime i proleća.Leče se antibioticima.

Read more: Respiratorne infekcije kod dece izazvane streptokokama

Nutricionista: pravilna ishrana školske dece

Hrana iz pekare, grickalice i slatkiši su u vrhu liste grešaka kada je reč o ishrani školaraca. Evo kako da ih izbegnete.

Read more: Nutricionista: pravilna ishrana školske dece

Govorno jezički poremećaji dece

Postoje različite vrste poremećaja govora i jezika kod dece. Neophodno je da roditelj na vreme prepozna ove poremećaje i da se obrati logopedu, a ne da čeka polazak deteta u školu. Do treće godine života dete obično izgovara sve samoglasnike i oko desetak suglasnika. Glasovi se postepeno razvijaju i u petoj godini se izgovaraju pravilno bez distorzija (oštećenja).

Read more: Govorno jezički poremećaji dece

Nega kože beba

Želja svakog roditelja jeste da čuva zdravlje svog deteta, a time i da neguje njegovu kožu.Osnovni cilj nege dečje kože jeste da ona bude lepa, zdrava i da se smanji mogućnost nastanka iritacije kože.To se postiže uz pravilno održavanje higijene i primenu proizvoda koji su namenjeni nežnoj dečjoj koži.

Read more: Nega kože beba

Urinarne infekcije kod dece

Infekcije urinarnog trakta su česte u detinjstvu.Mogu se javiti kod dece svih uzrasta i zahvatiti različite delove urinarnog sistema.Češće su kod devojčica nego kod dečaka, a prema uzrasnoj grupi su najčešće kod dece do 5 godina života.

Read more: Urinarne infekcije kod dece

Prolećne alergije kod dece

Proleće je u jeku, priroda nas zove, boje, mirisi, zvuci.Sa dolaskom proleća smo aktivniji i provodimo više vremena u prirodi.Ali, poslednjih godina, i deca i odrasli se sve više suočavaju sa simptomima alergije čiji uzročnici su alergeni iz prirode.To su inhalatorni alergeni (polen drveća, trava i korova) i sa buđenjem prirode ima ih na svakom koraku.Ovo su spoljašnji inhalatorni alergeni, a postoje i inhalatorni alergeni iz unutrašnje sredine: prašina, grinje, dlaka domaćih životinja.Pored inhalatornih alergena, alergijska reakcija može se javiti i kod unošenja određenih namirnica (nutritivni alergeni), zatim postoji alergija na lekove, kao i alergija na kontaktne alergene, insekte, hladnoću, toplotu, sunčevo zračenje.

Read more: Prolećne alergije kod dece

Novorođenče

Šta se sve događa u razvoju bebe u prvih mesec dana života?
Moroov refleks (trzanje u snu) – šta je to, da li je to normalna pojava?
Drhtanje kod beba, posebno vilice – šta se tada dešava?

Prvih mesec dana (tačnije 28 dana) u životu bebe je  period novorođenčeta.Novorođenče se polako privikava na spoljni svet.Zbog nezrelosti nervnog sistema prisutni su primitivni refleksi koji se održavaju najčešće do šestog meseca života. Kada leži na leđima, uglavnom glavu okreće na stranu.Ruke su savijene u laktu, a šake zatvorene u pesnicu.Na jake nadražaje iz okoline, kao što su zvuk, svetlost ili nagli pokret, refleksno reaguje celim telom šireći i opružajući ruke i noge (to je tzv Moroov refleks).Može se takođe trzati u snu refleksno praveći ove pokrete.Ukoliko primetite da se bebi trese donja vilica, nema razloga za brigu.To je još jedan znak nezrelosti nervnog sistema koji će vremenom nestati.Dete pravi nevoljne pokrete opružanja i savijanja u zglobovima.

Read more: Novorođenče

Bela buka (beli šum)

Da li ste nekad pomislili da buka može da prija ljudskom uhu, a pogotovo osetljivom dečjem uhu?

Svaki roditelj je sigurno bar jednom poželeo čarobni štapić kojim bi nestao plač njegove bebe koji su prouzrokovali grčevi, nešto što je bebu uplašilo ili razdražljivost pred spavanje.

Bela buka ili beli šum je pojam koji označava mešavinu zvukova određene frekvencije i ponavljanja, raspon frekvencija je od 20Hz do 20 000Hz.Naziv bela dobila je, jer sadrži čitav spektar raznih zvukova, kao što bela, dnevna svetlost ima spektar raznih boja.

Read more: Bela buka (beli šum)

Prvi put idemo sa bebom na more

Svi planiraju gde će provesti odmor ovog leta.Većina voli da se tokom letnjih meseci odmara na moru.Ako ste novopečeni roditelji, i vi razmišljate o tome, ali vam se sigurno po glavi vrzma mnogo pitanja vezanih za prvo putovanje sa vašom bebom na more.

Preporuka je da sa bebom prvi put krenete na more najranije sa njena 3 meseca života, jer je to period kada ona počinje samostalno da drži glavicu, pa će vam biti lakše da je nosite.Takođe, imali ste sasvim dovoljno vremena da se upoznate sa novim članom porodice i priviknete na novi način života.Idealni meseci za odlazak sa bebom na more su jun i septembar, jer spoljašnje temperature nisu tako visoke, a i manje su gužve na plažama.

Read more: Prvi put idemo sa bebom na more

Sistematski pregledi dece

Sistematski pregledi su preventivni pregledi zdrave dece.

Sistematski pregledi se obavljaju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pedijatrijskoj ordinaciji ili domu zdravlja.U okviru sistematskih pregleda tokom prve godine života, prati se rast i razvoj deteta, daju se saveti o ishrani, dete se vakciniše prema kalendaru vakcinacije Republike Srbije, radi se skrining na malokrvnost i skrining na razvojni poremećaj kukova, tj. ultrazvučni pregled kukova.Dobijanje stručnih saveta o ishrani bebe je značajno, jer je formiranje pravilnih navika u ishrani od ranog detinjstva veoma važno za prevenciju pojave gojaznosti i drugih poremećaja u ishrani kasnije tokom života.

Read more: Sistematski pregledi dece

Vakcinacija dece – za ili protiv

U XXI veku Republika Srbija se suočava sa epidemijom, za sada manjih razmera, malih boginja (morbila).Kampanja protiv vakcinacije dece, prvenstveno MMR vakcinom, putem društvenih mreža je sve intenzivnija.

Vakcine su spasile milione ljudi od zaraze, razvoja bolesti, komplikacija i smrti od određenih bolesti.Vakcine jačaju detetovu sposobnost odbrane od bolesti tako što mu pomažu da razvije antitela protiv uzročnika bolesti.Taj proces se naziva imunizacija.“Imunizacija, kao mera specifične zaštite u okviru primarne prevencije, predstavlja jedno od najvažnijih sredstava u borbi protiv oboljevanja i smrtnosti stanovništva od zaraznih bolesti, posebno u najosetljivijem, najmlađem uzrastu.Predstavlja najbržu, najefikasniju i najjeftiniju meru za sprečavanja, suzbijanje, eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti“.(Svetska zdravstvena organizacija).

Read more: Vakcinacija dece – za ili protiv

Ultrazvučni pregled kukova

Ultrazvučni pregled kukova kod beba je metoda izbora za ranu dijagnostiku razvojnog poremećaja zgloba kuka (RPK).Područje Srbije se smatra endemskim područjem za pojavu ovog poremećaja.

Read more: Ultrazvučni pregled kukova

Sistematski pregled za upis u osnovnu školu

Svaki roditelj sa nestrpljenjem iščekuje polazak svog deteta u prvi razred osnovne škole. Život deteta, a i roditelja, se menja sa novim načinom života, obavezama i uklapanjem deteta u novu sredinu.

Pozovite nas

Read more: Sistematski pregled za upis u osnovnu školu

Povišena temperatura - febrilnost

Reč temperatura potiče od grčke reči „termo“ (toplota) i latinske reči „foveo“ (toplota).

Povišena telesna  temperatura – febrilnost je oblik odbrambene reakcije organizma na virusnu ili bakterijsku infekciju  (što je u 90% slučajeva uzrok povišenja telesne temperature u dece).Najčešći uzrok febrilnosti su akutne respiratorne virusne infekcije.Do povišenja temperature mogu dovesti i vakcinacija (Di-Te-Per, MMR), oštećenje tkiva (trauma), neki lekovi, dehidracija organizma, inflamatorne i autoimune bolesti, endokrini poremećaji, metabolički poremećaji.Hipertermija može nastati i zbog povećane produkcije toplote (teška fizička aktivnost), smanjenog gubitka toplote (pretopljavanje) ili toplotnog udara kod visoke spoljne temperature.

Febrilnost se javlja zbog povišenog praga za regulaciju temperature u hipotalamusnom centru u mozgu.

Read more: Povišena temperatura - febrilnost

Deca i san

Imati dovoljno sna je privilegija u današnje vreme.Kvalitetan san je neophodan, a naročito je važan u dečjem uzastu, jer utiče na psihički i fizički razvoj.Mozak se kod dece razvija neverovatno brzo, zato im samo noćni san nije dovoljan.Pored noćnog spavanja, deca do pete godine života, treba da imaju i redovne dnevne počinke.Poznato je da loš i prekratak san može biti uzrok psihofizičkih problema deteta u kasnijim godinama njegovog života.Tako, adolescent koji nije kao dete spavao dovoljno i kvalitetno, može imati problem sa manjkom koncentracije, određene kognitivne probleme, može pokazati i slabiji uspeh u učenju.Nedovoljno sna, ili neredovno spavanje, mogu imati za posledicu pad imuniteta, razvoj kardiovaskularnih bolesti, gojaznost, dijabetes...

Koliko sna je neophodno detetu?

Read more: Deca i san

Dijareja kod dece

Dijareja (proliv) se definiše  pojavom više od 3 tečne stolice u toku 24h.Posebno je važna konzistencija stolice, a ne broj stolica.Česte, formirane stolice ne mogu se smatrati dijarejom.Bebe koje su isključivo na ishrani majčinim mlekom često imaju retke ili kašaste stolice, što takodje nije proliv.

Akutna dijareja je jedan od najčešćih uzroka smrti u odojčadi i male dece u celom svetu.Svake godine u celom svetu od dijareje umre više od 3 miliona dece mladje od pet godina, uglavnom usled dehidracije, tj. gubitka tečnosti.

Read more: Dijareja kod dece