Šta je atopijski dermatitis?

Atopijski dermatitis je hronična upalna bolest kože koja se razvija na genetski predodređenim mestima na koži. Najčešća je kod dece: 15 do 20% dece uzrasta do 7 godina pati od nekog oblika. Često je povezan sa alergijama na hranu, alergijskim rinitisom i napadima astme.

 

Eczema Products to Soothe Your Babys Skin

KAKO IZGLEDA ATOPIJSKI DERMATITIS? Simptomi se obično razviju oko 3. meseca života: Atopijska koža je izuzetno suva koža. Vidljive  promene na koži su crvenilo, perutanje i ponekad hrapava crvena područja. Kod beba se promene najčešće javljaju simetrično na licu, telu, rukama i nogama. Predilekciona mesta su obrazi i pregibi kože.Pelenska regija je najčešće pošteđena. Kod starije dece najčešće promene su na pregibima kože: vrata, laktova i kolena .Stanje atopijske kože prati osećaj zatezanja i svrab, koji često dovode do toga da se pacijent češe, čime pogoršava već bolno stanje, podstiče sekundarne infekcije i podstiče dalji svrab i češanje.To je poznato kao začarani krug atopije.

Posledice za svakodnevni život pacijenta: > 58% dece koja boluju od atopijskog dermatitisa ima poremećen san. > 50% roditelja smatra da dete ostvaruje lošije rezultate u školi  kao posledicu bolesti. Veliki uticaj na celu porodicu: > 31% mora da napravi promene u svakodnevnom životu.  Roditeljska pažnja je često fokusirana na dete sa atopijom,  čak nauštrb ostale dece. Uticaj na odluke o hrani, praznicima, kućnim ljubimcima... Roditelji se osećaju bespomoćno: > 85% tvrdi da je atopija kod deteta negativno  uticala na njihovo vlastito emocionalno  stanje. Roditelji se osećaju bespomoćno , jer ne mogu da utiču na fizičku i psihičku patnju svog deteta. Utiče na profesionalni  život, na vezu sa partnerom i celokupan život.

 

HOĆE LI ATOPIJSKI DERMATITIS PRESTATI?

 

Srećom, oko 2. godine života se stanje uopšteno popravlja: faze  pogoršanja postaju ređe, a dolazi do izlečenja u oko 50% slučajeva do 5. godine života. Uopšteno, češća je pojava atopijskog dermatitisa kod beba, iako se  ponekad događa i adolescentima i odraslima.

 

ZAŠTO DOLAZI DO ATOPIJSKOG DERMATITISA? NAJNOVIJA ISTRAŽIVANJA - ULOGA KOŽNOG MIKROBIOMA

Duboka promena kožne barijere

Kožna zaštitna barijera reguliše hidrataciju kože. Kod atopijske kože dolazi do nedostatka specifičnih lipida kao što su ceramidi i esencijalne masne kiseline, tako da funkcija kožne barijere biva oslabljena. Kao posledica tih promena, koža gubi vodu, postaje suva, a alergeni i iritativni faktori lakše prodiru u kožu, pa je pogodna za upale i nadraženost. Atopijskoj koži potrebno je pomoći da vrati lipide, kako bi se ponovo uspostavila funkcija kožne barijere. Kožni mikrobiom je zajednički naziv za sve "dobre" bakterije koje su prisutne na površini kože. Njihova uloga je "treniranje" imunološkog sistema i zaštita tela od patogenih ili opasnih infekcija. Dermatološka ispitivanja su pokazala da postoje razlike kožnog mikrobioma na zdravoj koži (veća bakterijska raznolikost, mikrobiom je u ravnoteži) i onoj zahvaćenoj atopijskim dermatitisom (manja bakterijska raznolikost, mikrobiom je u neravnoteži). Ako se omogući uravnoteženi mikrobiom na celoj koži, može se zaštititi koža od faza pogoršanja suvoće kože, što se događa kod atopijskih pacijenata. Sve dok je kožni mikrobiom u neravnoteži, čak i ako se obnovi kožna barijera, ponavljaće se suvoća, iritacije i svrab.

 atopic dermatitis baby web

NEGA KOŽE KOD ATOPIJE

Kod atopijskog dermatitisa naizmenično se događaju faze smirivanja i faze pogoršanja (akutne faze). Cilj je delovati na sve simptome da bi se osiguralo olakšanje bolesniku i sprečile sekundarne infekcije.

  1. TRETMAN U FAZI POGORŠANJA : ANTIUPALNA TERAPIJA PO PREPORUCI LEKARA (lokalna primena kortikosteroida) - oni smiruju svrab i ekcem, efikasni su i sigurni za primenu u kraćem vremenskom periodu. Nikako ih ne treba primenjivati na svoju ruku, nego pažljivo prateći preporuku lekara. Paziti : Potrebno je delovati protiv mogućih sekundarnih infekcija (Zlatni stafilokok, Herpes virus).
  2. TRETMAN IZMEĐU 2 FAZE POGORŠANJA : INTENZIVNA HIDRATACIJA KOŽE - Nanošenje emolijensa u remisionim fazama pomaže:  da se vrati zaštitna funkciju kožne barijere čime se smanjuje gubljenje vlage,  omogućava potrebne lipide za poboljšanje stanja površinskog sloja kože,  stabilizuje ravnotežu kožnog mikrobioma,  smanjuje učestalost javljanja faze pogoršanja. NAVIKE KOJE TREBA USVOJITI:  Nanositi emolijens jednom ili dva puta  na dan, prema preporuci lekara u skladu  sa individualnim potrebama. Nanositi ga na celo telo ili samo na  suva područja. Prema potrebi, u dogovoru sa lekarom, ne  nanositi tokom faze pogoršanja da se  izbegne mogući osećaj pečenja. Nanositi redovno da bi mogao da se prati napredak.

Saveti

Tuširanje mlakom vodom da bi se sprečile dodatne iritacije. Nastojanje da se koristi nežni sindet ili ulje za kupanje bez sapuna i mirisa za neutralizaciju isušujućeg efekta kalcijuma u vodi. Nežno osušiti kožu mekim  peškirom,  tapkanjem,  bez trljanja. Izbegavati sunđere.

Nemojte pretoplo oblačiti dete. Izbegavajte sintetičku ili vunenu odeću.Najbolji iozbor je odeća od pamuka, mekana na dodir. Pri pranju je dobro izbegavati omekšivače i proizvode sa fosfatima.

Bitno je da je soba u kojoj  dete spava bez prašine i dobro provetrena. Nemojte pregrevati sobu u kojoj dete boravi.

Na moru, staviti odgovarajuću kremu za zaštitu od sunca (SPF 50). Posle izlaska iz mora ili bazena, istuširati dete, jer so ili hlor mogu da zatežu kožu i da peckaju.