Nutricionista: Ovako treba da izgleda pravilna ishrana školske dece

Hrana iz pekare, grickalice i slatkiši su u vrhu liste grešaka kada je reč o ishrani školaraca. Evo kako da ih izbegnete.

 Učenje mora da prati adekvatna ishrana
Učenje mora da prati adekvatna ishrana

S početkom školske godine nameću se pitanja koja ishrana najbolje prati potrebe školaraca, a koje greške je najčešće prate. Odgovore na njih daje nutricionista Milka Raičević, jelovnik koji preporučuje najbolje oslikava zdrave preporuke.

- Ishrana školske dece treba da bude izbalansirana, sastavljena od pet obroka. Ukoliko dečji dan prati povećana aktivnost, poput bavljenja nekom vrstom sporta, broj obroka može da se poveća na šest - objašnjava nutricionista.

Važan deo tog niza jeste doručak. Uz napomenu da on ne sme da se preskače, nadovezuje se lista njegovih korisnih efekata. Doručak daje telu hranljive materije, povećava pažnju deteta, daje mu energiju za aktivan početak dana, čini da se njegova telesna masa održi na odgovarajućem nivou.

- Doručak može da se sastoji od parčeta integralnog hleba i mesa, salate sa piletinom ili tunjevinom. Dobar izbor je kačamak, proja, parče pite. Salata je posebno dobro rešenje jer daje osećaj sitosti. Doručak treba da bude obilan, ali ne i hiperkalorijski - dodaje nutricionista.

Prva užina može da bude i jedan sat posle doručka. Ovaj obrok je bitan jer održava stalni nivo glukoze u krvi, a time i koncentraciju dece tokom čitavog dana.

I za popodnevnu i prepodnevnu užinu najbolje je odabrati voće ili voćni napitak. Važno je da užinu pojedu svakog dana.

Kada je reč o ručku, obavezna je supica i parče mesa. Večera može da bude slična kao i ručak, samo sa prepolovljenim porcijama. 

Neadekvatna ishrana
- Kad ishrana ne sledi preporuke nutricionista, javljaju se brojne posledice, poput gojaznosti, povišenog holesterola, triglicerida - kaže Milka Raičević.
Posledice mogu da budu i dijabetes, kardiovaskularne bolesti, rahitis, osteoporoza, anemija, oslabljen imunitet i druge.

 

ŠTA JEDU DECA U ŠKOLI Bolji smo od Engleza, ali daleko od Francuza i Grka

Ako je suditi po obrocima iz školskih kuhinja, deca nam se hrane zdravije od vršnjaka u Engleskoj i Americi, ali ni upola kvalitetno kao đaci u Francuskoj ili Grčkoj.

 

Iako je nezdrava ishrana dece u Americi već odavno poznata stvar, malo ko je očekivao da se jednako loše hrane i mališani u engleskim i finskim školama, koje važe za zemlje sa najvećim ulaganjima u obrazovanje i đake. Mali Finci imaju siromašan vegetarijanski obrok.

 

Na njihovom skromnom poslužavniku mogu se videti supa sa graškom, malo šargarepe i salate od cvekle, hleb i slatka palačinka. Englezi su nešto bolji, ali ni približno dovoljno da bi zadovoljili potrebe dece u ranom uzrastu i njihov razvoj. Tu su jedna viršla, malo pasulja i pečenog krompira, kukuruz, parče lubenice i kupovni sok od jabuke.

 

Srbija se u tom smislu ne može pohvaliti da ima mnogo škola opremljenih kuhinjama. Odnosno, mnoge škole imaju kuhinju, ali ne i novca da je održavaju, pa hranu za đake dopremaju iz restorana sa kojima sklope ugovor. Ipak, u onim školama u kojima se kuva za đake, engleski i finski đaci sigurno bi bili zadovoljni.

 

Reporteri “Blica” zavirili su u jelovnik beogradske OŠ “Kralj Petar Prvi”, a onda i probali obrok koji se tog dana služio školarcima. Puna činija musake, kupus salata i supa od povrća nama su bili više nego dovoljni, ali da li su i deci od sedam do 10 godina?

 

- Ne sasvim. Zdrav obrok mora da sadrži ugljene hidrate, proteine, vitamine i minerale. Ovde bih dodala kiselo mleko uz supu, kao izvor kalcijuma i vitamina B i, naravno, voće kao izvor vitamina C i drugih vitamina i minerala. Takođe bi mogao da se posluži desert, slatkiš sa džemom ili medom, da deci pruži energiju - priča za “Blic” nutricionista Milka Raičević.

 

Direktor škole Mladen Stevanović kaže da se obroci pripremaju u dogovoru sa nutricionistima i savetom roditelja, ali i da mnogi mališani nerado pristaju na kuvana jela.

 

- Često prevrnu očima kad vide kuvano jelo, a mnogi, recimo, kupus neće ni da pogledaju. Oni žele brzu hranu, pljeskavice, hamburgere, čokolade. Zato bi školska kuhinja trebalo da postane obaveza. Činjenica je da je skupa i da zahteva velika ulaganja. Međutim, navike dece u ishrani su alarmantno loše i nešto se mora preduzeti - poručuje Stevanović.

 

Da su navike naših mališana u ishrani loše potvrđuje ne samo statistika po kojoj je svako peto dete u Srbiji gojazno, već i sami roditelji.

 

- Pekare do kojih deca dolaze tako što istrčavaju iz dvorišta i pretrčavaju ulice, nude izobilje hrane. Neretko se i sama deca podsmevaju vršnjacima koji ponesu musli, jabuke ili drugu zdraviju hranu za užinu - priča Dragana Ćorić iz udruženja “Roditelj”.

 

Zato put do jelovnika kakve imaju francuske, italijanske i japanske škole nije samo finansijski težak.

 

 

 

 

nutricionista Milka. M. Raičević

Izvorni članci sa portala Blic Žena i Blic

Foto: copyright profimedia.rs/shutterstock

 

Copyright © Pedijatrija Todorović 2016. Sva prava zadržana.